fbpx

Statistika u biomedicinskim istraživanjima

Statistika u biomedicinskim istraživanjima

Centar za Istraživanja

Želite da analizirate medicinske podatke, ali niste sigurni kako to da učinite?

Ako ste ikada preskočili deo rezultata u naučnim radovima, jer vam pojmovi poput “interval poverenja” ili “p-vrednost” nisu poznati, onda vam kurs Primena statistike u biomedicinskim istraživanjima omogućava da se upoznate sa najvažnijim statističkim konceptima u medicini. Svaka tema će pored teorijskih koncepata obuhvatati i praktične primere. Bilo da ste medicinski stručnjak ili student medicine koji želi da u svojim naučnim istraživanjima primenjuje statističke analize, kurs Primena statistike u biomedicinskim istraživanjima je pravi izbor za Vas.

Za analizu podataka se koristi statistički softver SPSS.

Kurs se sastoji iz 3 modula i traje 9 dana (3 dana po modulu):

Kurs: Statistika u biomedicinskim istraživanjima

  • Teorijske osnove statistike (šta je statistika, varijabla, frekvencije, skup, uzorak, statističko zaključivanje, itd)
  • Pokretanje i upoznavanje SPSS-a
  • Komponente programa (prozori, meniji, okviri za dijalog, itd.)
  • Funkcije za obradu podataka
  • Korišćenje datoteka sa podacima
  • Definisanje promenljivih
  • Unos i modifikovanje podataka
  • Kodiranje, transformisanje i rekodiranje varijabe
  • Podela promenljive na grupe
  • Dijagrami za analizu podataka (histogram, dijagram rasipanja, itd.)
  • Uvoz dijagrama u Word document
  • Čuvanje podataka i zatvaranje programa
  • Analiza pouzdanosti
  • Deskriptivna statistika (aritmetička sredina, varijansa, standardna devijacija, itd.)
  • Izbor odgovarajućih statističkih tehnika
  • Vežba
  • Greška prve i greška druge vrste
  • Normalna distribucija
  • Binomna distribucija
  • Testiranje normalnosti raspodele (koeficijent asimetrije i spljoštenosti, Shapiro-Wilk test, Kolmogorov-Smirnov test)
  • Krostabulacije
  • t-test (t-test nezavisnih uzoraka, t-test uparenih uzoraka)
  • Hi-kvadrat test
  • Mann-Whithey U test
  • Wilcoxon test ranga
  • Kruskall-Wallis test
  • Fridmanov test
  • ANOVA (jednofaktorska i dvofaktorska analiza varijanse)
  • MANOVA (multivarijaciona analiza varijanse, postupak, tumačenje i predstavljanje rezultata)
  • Vežba
  • Korelacija (preliminarne analize, tumačenje rezultata)
  • Regresiona analiza (osnovne postavke, tumačenje rezultata,…)
  • Višestruka regresiona analiza (osnovne postavke, ispunjenost pretpostavki,…)
  • Logistička regresija (osnovne postavke, izbor procedure, interpretacija dobijenih rezultata,…)
  • Vežba

Ukoliko Vam je za Vaše naučno istraživanje neophodna analiza koja nije obuhvaćena kursom,

moguće je prilagoditi kurs potrebama Vašeg istraživanja.

U cenu kursa su uračunati:

  • predavanja
  • sertifikat
  • materijal u štampanom i elektronskom obliku
  • osveženje.

Cene kurseva se formiraju na osnovu toga da li su kursevi namenjeni za pravna ili fizicka lica, za grupu ili individualno, offline ili online, u vasim ili nasim prostorijama. Molimo Vas, da nas kontaktirate za ponudu.

Često postavljena pitanja u vezi kursa

Ovde možete pronaći odgovore na često postavljena pitanja u vezi kursa “Statistika u biomedicinskim istraživanjima“.

Kurs „Statistika u biomedicinskim istraživanjima “ se održava u prostorijama Centra za istraživanja odnosno Centra za ljudske resurse (Vlajkovićeva 19, Beograd) sem ako nije drugačije naglašeno.

Da. Centar za istraživanja ne obezbeđuje instalacioni paket za SPSS. Možemo Vam samo pomoći da dobijete privremenu licencu za SPSS.

Da, nakon kursa ćete dobiti sertifika o pohađanju kursa „Statistika u biomedicinskim istraživanjima“ sa brojem sati koje ste pohađali.

Ako pohađate individualni kurs „Statistika u biomedicinskim istraživanjima“ možete da koristite Vaše podatke. Ako pohađate grupni kurs, podatke za kurs će obezbediti predavač.

Da, imate pravo na besplatne konsultacije mesec dana nakon kursa s tim što su konsultacije ograničene na maksimalno 3 sata.

Da, materijal za kurs „Statistika u biomedicinskim istraživanjima“ dobijate u štampanom obliku.

Da, na kraju kursa se radi procena stečenog znanja kroz samostalno rešavanje zadataka.

Da, dobro bi bilo da ponesete sopstveni laptop. Ako to nije moguće, Centar za ljudske resurse odnosno njegova izdvojena jedinica Centar za istraživanja će Vam obezbediti laptop koji ćete koristiti tokom kursa.

Da, broj polaznika je ograničen na 10.

Da, definisana cena kursa ostaje ista nezavisno od lokacije.

Da, cena individualnog kursa se razlikuje za fizička i pravna lica. U zavisnosti od profesije, predznanja i željenog cilja, formira se i različita cena.

Naravno. Ukoliko pohađate individualni online kurs ili u našim prostorijama, postoji mogućnost dogovora oko satnice i dana održavanja kursa.

Statistika u farmaceutskoj industriji

Farmaceutska industrija je više od bilo koje druge industrije izuzetno zavisna od istraživačkog i razvojnog sektora. Neke farmaceutske kompanije ulažu više od 20% svog prihoda u istraživanje i razvoj. Ovaj udeo može biti značajno veći kod malih, specijalizovanih kompanija.

Pre nego što se novi lek pojavi na tržištu, treba da se testira na ljudima koji imaju oboljenje za koje se lek razvija. Iako medicinski naučnici već imaju određena saznanja da lek može da deluje na osnovu testova sprovedenih na biološkim ćelijama i na životinjama, još treba da utvrde da li taj lek deluje i na ljude, da izmere koliko je efikasan i kakve nuspojave može da izazove.

Na prvi pogled, sprovođenje takvog testa čini se lako: dati tretman grupi ljudi sa oboljenjem i videti šta se događa. U stvarnosti, stvari nisu tako jednostavne. Jedan od problema je poznati placebo efekat: ako imate određenu bolest, jednostavna pomisao da se lečite može da učini da se osećate bolje, čak i ako lečenje zapravo ne deluje.

Drugi problem je da, čak i ako se čini da je pacijentima bolje, to bi moglo biti samo prividno, ili se svodi na neke druge faktore kojih nismo svesni. Na primer, ako pacijenti žive na istom području, a nedavno su dosta vremena provodili napolju, jer je vreme u tom području bilo lepo, onda su im možda medicinski rezultati postali bolji zbog vežbanja i svežeg vazduha. Tretman koji se primenjuje možda nema nikakve veze s tim.

Da bi se rešili ovi problemi, medicinski tretmani se testiraju na dve grupe ljudi: jedna grupa će dobiti tretman, a druga će dobiti ili placebo (“tabletu” koja ne deluje) ili postojeći tretman koji želite da uporedite sa novim tretmanom za određenu bolest. Ljudi su raspoređeni u te grupe nasumično. To je najbolji način da se osigura da oni ne dele neke osobine (poput života u istom području) koje mogu uticati na rezultat.

Statističari su kritični deo svake faze istraživačkog procesa: od početnog dizajna ispitivanja do analize rezultata i njihove prezentacije kolegama. Posao statističara počinje pre početka samog ekperimenta tako što statističari rade sa kolegama iz drugih oblasti kako bi odgovorili na određena pitanja kao što su :

  • koliko pacijenata nam je potrebno u svakoj grupi,
  • koliko dugo ćemo posmatrati pacijente,
  • kako ćemo meriti ishod bolesti da bismo videli da li novi lekovi deluju bolje, itd.

Životni ciklus razvoja lekova je između 12 i 14 godina pre nego što se započne marketinški proces i farmaceutski statističari su uključeni u sve faze procesa razvoja leka, tj. od otkrivanja lekova do postmarketinških strategija (Cleophas i drugi, 2009). Stoga se statistika može primeniti u slučaju kliničkih i nekliničkih procesa unutar farmaceutske industrije.

Primenjena statistika za kliničke procese

Kliničko testiranje je korak po korak proces, gde se proučava efekat farmaceutskog proizvoda na ljude. U početnoj fazi nekoliko ispitivanja procenjuju farmako kinetiku i farmako dinamiku leka. Nakon toga slede studije o efikasnosti radi utvrđivanja raspona doze i interakcije lekova, što se vrši pomoću primenjene statistike. Utvrđivanje efikasnosti leka važno je pre potvrđujućih testova kako bi se utvrdila sigurnost lekova među heterogenom populacijom. U potvrdnoj fazi, većina studija temelji se na statističkoj analizi. Jedan od njih uzima u obzir nekoliko činilaca prije ocene dizajna (Burger, 2013). Tu spadaju:

  • Sveukupni klinički razvoj, tj. kontekst eksperimenta, opseg ispitivanja i dizajn kako bi se izbegla pristranost.
  • Dizajn eksperimenta, vrste poređenja, veličina uzorka, prikupljanje i obrada podataka.
  • Sprovođenje istraživanja tj. praćenje istraživanja i privremena analiza, stope obračunavanja, definisanje kriterijuma uključenja i isključenja, prilagođavanje veličine uzorka i privremena analiza.
  • Analiza podataka i sigurnost i podnošljivost leka.

TestiranjeNeophodno je potvrditi novi molekularni ili biološki entitet. U ovoj je fazi važno izvršiti analize rizika. koristi i ekonomičnosti, a za to je potrebna stručnost statističara. Dakle, višestruka ispitivanja mogu testirati kontraindikacije leka. Statističari mogu doprineti epidemiološkim i farmakološkim studijama.

Primenjena statistika za nekliničke procese

Farmaceutska industrija prolazi kroz značajne promene, a novi tretmani postaju sve složeniji i skuplji. Ove promene u dinamičnom poslovnom okruženju pružaju priliku statističarima u farmaceutskoj industriji. Statistički zadaci u nekliničkim procesima sastoje se od strateških i operativnih zadataka. Dok strateški zadaci odražavaju uticaj dizajna lekova na složenijem nivou, operativni zadaci se s druge strane bave primenom dizajna (Burger, 2013). U početnoj fazi dizajniranja lekova primenjena statistika može pomoći u:

  • hemijskom razvoju,
  • dizajnu procesa isporuke lekova,
  • razvoju analize,
  • razvoju formulacije, itd.

Farmaceutski lekoviKvantifikacija ekspresije gena, predviđanje retke bolesti, identifikacija biomarkera neka su od ključnih područja u kojima su biostatistočari korisni.

Izvori:

Burger H.U., (2013) Statisticians in the Pharmaceutical Industry, Conference Proceedings at SSG, October 18 2013.

Cleophas T.J. Zwinderman A.H., Cleophas T.F. Cleophas EP. (2009). Statistics Applied to Clinical Trials. 4th Ed. Springer, Netherlands.