Metodologija naučnih istraživanja

Metodologija naučnih istraživanja je učenje o postupcima i metodama koje se primenjuju u određenoj oblasti.

Metodologija psiholoških istraživanja koristi se za proučavanje ponašanja, misli i emocija ljudi. Psihološki istraživači primenjuju različite metode, tehnike i statističke procedure kako bi izveli zaključke o ljudskom ponašanju. Kroz istraživanja se mogu istraživati različite teme, kao što su razvojna psihologija, kognitivna psihologija, socijalna psihologija, klinička psihologija i druge oblasti.

Uz pomoć metodologije psiholoških istraživanja, psiholozi mogu testirati različite hipoteze, otkrivati uzroke ljudskog ponašanja, proučavati efekte različitih intervencija i procenjivati efikasnost terapija i tretmana. Ovaj kurs je koristan za psihologe, studente psihologije, ali i za svakoga ko želi da bolje razume psihološka istraživanja i nauči kako da ih primenjuje u svakodnevnom životu.

Metodologija psiholoških istraživanja može biti izazovan predmet, posebno za one koji nemaju prethodno iskustvo u istraživanju ili statistici. Ipak, težina predmeta zavisi i od individualnih sposobnosti i interesovanja. Sa adekvatnim vremenom i naporom, većina ljudi može da savlada osnove metodologije psiholoških istraživanja. Važno je da se studenti posvete učenju terminologije, konceptualnog razumevanja i primene statističkih tehnika, kao i da praktikuju kako bi unapredili svoje veštine u pripremi, sprovođenju i analizi psiholoških istraživanja.

Često se dešava, što je sasvim razumljivo, da studenti pri dobijanju ovog predmeta smatraju da će ga moći savladati bez problema samo ako redovno prate predavanja i vežbe.

Ali šta ako profesor traži primere koji nisu u knjizi npr. Todorovića?
Navodimo ovu knjigu jer je ona jedna od knjiga koje se najčešće koriste na fakultetima.

I eto, zamislite imate uskoro kolokvijum iz MPI i pitanja koja nose najviše bodova su ona takozvana esejska, gde treba da date svoj primer za određene primere, da pokažete kako ste Vi to razumeli, a da pritom ne koristite primere iz knjige.
Koliko je to teško? Pa naši polaznici kažu da je mnogo teško. Ono što često profesori zaboravljaju jeste da ne znamo svi da razmišljamo na način na koji ovaj predmet od nas zahteva, nismo svi metodični, ne leži nam svima ova materija. Neko nema problem da npr. nauči celu materiju iz nižih kognitivnih, percepcije ili uvoda iz psihologije, ali ima problem da nauči da razmišlja u pravcu šta su zavisne ili nezavisne varijable, kako da znamo koji uzorak je prigodan ili nije, kako odabrati vrstu i veličinu uzorka?

Još kada dođemo do frekvencijskih nacrta odnosno univarijanti, bivarijanti ili multivarijanti, stvari postaju komplikovane ukoliko nismo prethodno savladali gradivo, jer se nadolazeće samo nadopunjuje na prethodno.
Stoga, važno je da studenti u potpunosti shvate gradivo i da razviju analitičke veštine potrebne za ovaj predmet. Uzimajući u obzir sve izazove sa kojima se studenti mogu suočiti prilikom izučavanja metodologije naučnih istraživanja, potrebno je istaći da je posvećen pristup i upornost ključan faktor u savladavanju ovog predmeta.

NACRT ISTRAŽIVANJA IZ METODOLOGIJE PSIHOLOŠKIH ISTRAŽIVANJA

Pri pisanju nacrta istraživanja, važno je biti upoznat sa osnovnim konceptima istraživanja. Neka od pitanja na koji bismo trebali znati da odgovorimo pre pisanja nacrta su:

● Koja su tri osnovna činioca istraživanja?
● Navesti i ukratko objasniti objekte istraživanja!
● Šta su varijable, a šta podaci istraživanja?
● U uobičajenim matricama podataka, šta se nalazi u redovima, kolonama i ćelijama?
● Kada je moguće reći da je uzorak istraživanja reprezentativan?
● Šta znači da je populcija homogena ili heterogena po nekoj osobini?
● Zašto je prigodni uzorak prikladan kada je populacija homogena?
● Šta su slučajni, a šta neslučajni uzorci?
● Nabrojati neslučajne tipove uzorka i pobliže objasniti jedan po želji!
● Nabrojati slučajne tipove uzorka i pobliže objasniti jedan po želji!
● Navesti primer subjekt-varijable stanja / subjekt varijable ponašanja / stimulus-varijable / situacione varijable!
● Kakve varijable mogu biti prema načinu izražavanja vrijednosti?
● Nabrojati tri grupe varijabli prema stepenu kontrole (po Todoroviću)!
● Šta je korelacija?
● Šta znači kada je korelacija pozitivna, a šta znači kada je korelacija negativna?
● Na šta se odnosi intenzitet korelacije?
● Šta je nezavisna, a šta zavisna varijabla?
● Šta je prediktorska, a šta kriterijska varijabla?
● Kada je moguće reći da između varijabli postoji kauzalan odnos/kauzacija?

ISPIT IZ METODOLOGIJE PSIHOLOŠKIH ISTRAŽIVANJA

Npr. zamislite sledeći zadatak, primer je uzet sa interneta :

Smislite sopstveni primer istraživanja za sledeće frekvencijske nacrte, a potom nacrtajte stablo i matricu za svaki (izmislite podatke gde je potrebno):
1.  Bivarijatni frekvencijski nacrt tipa 3×2 u kojoj je prva varijabla (ona s tri kategorije) po stepenu kontrole manipulativna.
2. Multivarijatni frekvencijski nacrt tipa 2x2x3 u kojoj su sve tri varijable po stepenu kontrole registrovane.
3. Bivarijatni frekvencijski nacrt tipa 2×2 u kojem se koristi klastersko uzorkovanje.
4. Bivarijatni frekvencijski nacrt tipa 2×2 u kojem je jedna varijabla po stepenu kontrole selektivna, a koristi se sparivanje kao tehnika kontrole jedne ili više spoljnih varijabli (navedi kojih).
5. Multivarijatni frekvencijski nacrt tipa 2x3x3 u kojem je bar jedna varijabla u svojoj osnovi bila numerička.
6. Bivarijatni frekvencijski nacrt tipa 2×2 u kojem se koristi randomizacija s blokovanjem neke treće, spoljne varijable.

Tu dolazimo do poteškoća davanja primera ukoliko nismo savladali prethodnu materiju.

PRIKAZ NAUČNOG ČLANKA u METODOLOGIJI PSIHOLOŠKIH ISTRAŽIVANJA

Često se dešava da studenti na fakultetu dobiju da rade prikaz naučnog članka.
Kako to izgleda? Nasumično su studentima dodeljeni naučni članci sa različitim temama gde treba da napišu prikaz naučnog članka odnosno da kratko ali tačno navedu ključne tačke naučnog članka za čitaoca koji nije pročitao originalni članak. Prikaz naučnog članka treba da bude napisan sa dovoljno detalja kako čitalac ne mora da čita originalno istraživanje da bi razumeo sve glavne tačke istraživanja.

KAKO ČLANAK IZ MPI TREBA DA IZGLEDA?

Struktura prikaza:

1. Uvod u prikaz članka – teorijski kontekst koji kao grupa u članku gde treba da uočite karakter istraživanja (kojim vrstama istraživanja pripada vaš članak)
2. Prikaz uvodnog dela članka – osnovni problem istraživanja i hipoteze, argumentacija vrednosti i važnosti problema i istraživanja, kratka teorijska podloga problema koje istraživači u članku predstavljaju
3. Prikaz metoda – subjekti, stimulusi, instrumenti, nacrt, postupak itd; sve ono što autori pominju (ili je možda trebalo da pomenu, a vi mislite da tih informacija nema)
4. Prikaz rezultata – odgovor na istraživačko pitanje (ne deskripcija), prepričavanje rezultata, koji su vaši zaključci
5. Prikaz diskusije – kvalitet odgovora na istraživačko pitanje, teorijski i praktični značaj istraživanja, generalna kritika uz argumente

Da biste znali da uradite ovaj zadatak, potrebno je da ste savladali do tada predviđeno gradivo odnosno da znate da odgovorite na prethodno postavljena pitanja.

Zato su naši profesori tu, kako bi sa Vama u grupnom radu ili radu 1 na 1 prolazili gradivo, i pružili Vam model na koji način da razmišljate i kako da pristupite ovoj materiji.

Metodologija psiholoških istraživanja kao predmet je izuzetno zanimljiva, kada ga savladate možete ga koristiti kao alat da odvojite prave vesti i istraživanja na koja nailazite online od senzacionalističkih.

VERUJEMO LI NASLOVIMA U NOVINSKIM ČLANCIMA I ISTRAŽIVANJIMA?

Ljudi često kada čitaju neka istraživanja, čitaju zaključke. Zaključci istraživanja mogu biti vrlo zanimljivi, ali bez poznavanja metodologije istraživanja, oni mogu biti vrlo nepouzdani. Upravo zato, važno je da se istraživanja ne čitaju samo radi zaključaka, već i zbog detaljnog poznavanja metodologije koja je korištena u njihovom sprovođenju. Na taj način, čitaoci mogu proceniti validnost zaključaka, kao i verodostojnost samog istraživanja. Zbog toga, istraživači često prate stroge metodološke procedure kako bi se osigurala pouzdanost i valjanost rezultata istraživanja. Uprkos tome, i dalje postoje primeri nepouzdane primene metodologije u istraživanju, poput nedovolje veličine uzorka, nepotpune analize podataka, nedostatka kontrole varijabli, nedovoljne pouzdanosti i valjanosti mernih instrumenata, itd. Stoga, prilikom čitanja istraživanja, važno je uzeti u obzir i razmotriti ove potencijalne nedostatke kako bi se izbegla pogrešna interpretacija zaključaka.

Npr. svi smo viđali ovakve naslove u novinama

● Kako kafa utiče na naše mentalno zdravlje? https://citymagazine.danas.rs/lifestyle/zdravlje/psihologija/kako-kafa-utice-na-nase-mentalno-zdravlje/

● Kako kafa utiče na mozak – iz ugla psihoterapeuta
https://www.stetoskop.info/psihologija-danas/kako-kafa-utice-na-mozak–iz-ugla-psihoterapeuta

● Anksioznost se najčešće javlja noću
https://n1info.rs/zdravlje/a609950-anksioznost-moze-da-bude-gora-od-nocne-more/

Ovi članci ne navode izvor istraživanja, niti bilo kakve detalje o metodologiji kojom je istraživanje provedeno. Bez ovih informacija, nije moguće proceniti kvalitet i pouzdanost studije. Takođe, članak daje zaključke o vezi između konzumiranja kafe i mentalnog zdravlja, anksioznosti i doba dana,, što je problematično jer bi takvi zaključci trebali biti potkrepljeni ozbiljnim i kvalitetnim istraživanjima s detaljnom metodologijom i pouzdanim podacima. Zato je važno uvek tražiti i proveriti izvor informacija pre donošenja zaključaka o istraživanjima u psihologiji ili bilo kojoj drugoj naučnoj oblasti.

METODOLOGIJA PSIHOLOŠKIH ISTRAŽIVANJA KURS ZA STUDENTE I GODINE 

Struktura kursa:

1. Uvod u metodologiju psiholoških istraživanja
• Šta je psihološko istraživanje?
• Vrste psiholoških istraživanja
• Etika u psihološkim istraživanjima

2. Postavljanje istraživačkog pitanja
• Kako postaviti istraživačko pitanje?
• Kako definisati varijable u istraživanju?
• Kako formulisati hipotezu?

3. Izbor uzorka i metodologija istraživanja
• Vrste uzoraka
• Metode prikupljanja podataka
• Metode analize podataka

4. Merenje u psihološkim istraživanjima
• Konstrukcija i validacija merila
• Vrste merila
• Statističke metode za procenu pouzdanosti i valjanosti merila

5. Eksperimentalni dizajn
• Osnovni principi eksperimentalnog dizajna
• Različite vrste eksperimentalnih dizajna
• Interna i eksterna valjanost eksperimentalnog dizajna

6. Neeksperimentalni dizajn
• Osnovni principi neeksperimentalnog dizajna
• Različite vrste neeksperimentalnih dizajna
• Prednosti i nedostaci neeksperimentalnih dizajna

7. Analiza podataka
• Osnovni statistički pojmovi
• Statističke procedure za analizu podataka
• Interpretacija statističkih rezultata

8. Pisanje istraživačkog izveštaja
• Struktura istraživačkog izveštaja
• Stil pisanja i formatiranje
• Kako predstaviti rezultate i zaključke

9. Primena metodologije psiholoških istraživanja u praksi
• Primena metodologije u istraživanju specifičnih tema u psihologiji
• Kritička analiza istraživačkih radova

10. Završni projekat
• Planiranje i sprovođenje istraživanja
• Analiza podataka i interpretacija rezultata
• Pisanje istraživačkog izveštaja

Kurs iz metodologije psiholoških istraživanja je koristan za studente koji žele da prodube svoje znanje o psihološkim istraživanjima. Ovaj kurs ima nekoliko značajnih prednosti koje se ogledaju u različitim aspektima razvoja studentovih sposobnosti:

●razvoj kritičkog razmišljanja. Kurs pomaže studentima da razvijaju sposobnost analize istraživanja drugih autora na objektivan način i da kritički procenjuju njihove zaključke.

●razvoj sposobnosti projektovanja i izvođenja sopstvenih istraživanja. Ova veština je od ključnog značaja za studente koji žele da nastave svoju karijeru u akademskom ili istraživačkom okruženju. Kurs iz metodologije psiholoških istraživanja studentima pruža alate i tehnike kako bi samostalno dizajnirali i izvodili sopstvena istraživanja.

●podsticanje razumevanja naučne metode. Kurs pomaže studentima da shvate ključnu ulogu naučne metode u psihološkim istraživanjima. Studenti će naučiti kako da postavljaju hipoteze, prikupljaju i analiziraju podatke, interpretiraju i prezentuju svoje rezultate. Razumevanje naučne metode ključno je za svakog psihologa koji želi da uspešno sprovodi i objavljuje psihološka istraživanja.

●razvoj analitičkih veština koje su neophodne za kvalitetnu analizu podataka i razumevanje statističkih metoda koje se koriste u psihološkim istraživanjima. Analitičke veštine koje studenti razvijaju kroz ovaj kurs su korisne ne samo u psihologiji, već i u drugim oblastima kao što su poslovne, društvene i naučne discipline.

●razvijanje sposobnosti kritičkog pisanja, što je od suštinskog značaja za sve naučne discipline. Studenti će naučiti kako da strukturiraju svoje argumente, koriste relevantne dokaze i izražavaju svoje ideje jasno i precizno. Ove sposobnosti su neophodne za pisanje kvalitetnih istraživačkih radova, članaka, prezentacija i drugih naučnih radova.