Škola Ekonometrije

Ekonometrija predstavlja integraciju ekonomije, matematičke ekonomije i statistike sa ciljem da se numeričkim vrednostima daju parametri ekonomskih odnosa. Ekonometrijske metode mogu da se primene u drugim oblastima, poput inženjerskih , bioloških, medicinskih nauka, poljoprivrednih nauka, itd.

Jednostavno, kad god postoji potreba za pronalaskom stohastičkog odnosa u matematičkom formatu, ekonometrijske metode i alati pomažu. Ekonometrijski alati su korisni u objašnjavanju odnosa među varijablama.

Tri glavna cilja ekonometrije su:

• Formulacija i specifikacija ekonometrijskih metoda:
  Ekonomski modeli su formulisani u empirijski testiranom obliku. Iz ekonomskog modela može se izvesti nekoliko ekonometrijskih modela. Ovakvi modeli se razlikuju zbog različitog izbora funkcionalnog oblika, specifikacije stohastičke strukture promenljivih. itd.
• Procena i testiranje modela:
  Modeli se procenjuju na osnovu zapaženog skupa podataka i testiraju se njihova podobnost. Za poznavanje numeričkih vrednosti nepoznatih parametara modela koriste se različiti postupci procene. Na osnovu različitih formulacija statističkih modela bira se odgovarajući model.
• Upotreba modela:
  Dobijeni modeli se koriste za predviđanje i formulisanje prognoze. Takve prognoze pomažu kreatorima politika da procene dobrobit odgovarajućeg modela i preduzmu potrebne mere kako bi ponovo prilagodili relevantne ekonomske promenljive.

Ekonometrija se razlikuje i od matematičke i od ekonomske statistike. U ekonomskoj statistici empirijski podaci se prikupljaju, beleže, stavljaju u tabele i koriste u opisivanju obrasca njihovog razvoja tokom vremena. Ekonomska statistika je opisni aspekt ekonomije. Ne daje ni objašnjenja razvoja različitih promenljivih, niti merenje parametara odnosa.

Statističke metode opisuju metode merenja koje su razvijene na osnovu kontrolisanih eksperimenata. Takve metode možda nisu pogodne za ekonomsski fenomen, jer se ne uklapaju u okvire kontrolisanih eksperimenata. Na primer, u eksperimentima iz realnog sveta, promenljive se obično menjaju kontinuirano i istovremeno, pa postavljanje kontrolisanih eksperimenata nije pogodno.

Ekonometrija koristi statističke metode nakon prilagođavanja ekonomskog života. Ove usvojene statističke metode obično se nazivaju ekonometrijskim metodama. Takve metode su prilagođene tako da postanu pogodne za merenje stohastičkih odnosa. Ova prilagođavanja u osnovi pokušavaju da specifikuju pokušaje stohastičkog elementa koji deluju u stvarnim podacima i ulazi u određivanje posmatranih podataka. To omogućava da se podaci mogu nazvati slučajnim uzorkom koji je potreban za primenu statističkih alata.

Teorijska ekonometrija uključuje razvoj odgovarajućih metoda za merenje ekonomskih odnosa koji nisu namenjeni kontrolisanim eksperimentima sprovedenim u laboratorijama.

Ekonometrijske metode su uglavnom razvijene za analizu neeksperimentalnih podataka.

Primenjena ekonometrija obuhvata primenu ekonometrijskih metoda na specifične grane ekonometrijske teorije i probleme poput potražnje, ponude, proizvodnje, ulaganja, potrošnje, itd. Primenjena ekonometrija podrazumeva primenu alata ekonometrijske teorije za analizu ekonomskog fenomena i predviđanje ekonomskog ponašanja.

Ekonomisti koriste ekonometrijske alate u raznim specifičnim oblastima (poput ekonomije rada, ekonomije razvoja, zdravstvene ekonomije i finansija) da bi osvetlili teorijska pitanja. Oni takođe koriste ove alate za obaveštavanje rasprava o javnim politikama, donošenje poslovnih odluka i predviđanje budućih događaja.

• Prognoziranje makroekonomskih pokazatelja: neki makroekonomisti su zabrinuti zbog očekivanih efekata monetarne i fiskalne politike na ukupne performanse ekonomije. Modeli vremenskih serija mogu da se koriste za predviđanje ekonomskih pokazatelja.
• Procena uticaja imigracije na domaće radnike: imigracija povećava ponudu radnika, tako da standardna ekonomska teorija predviđa da će se ravnotežne plate smanjiti za sve radnike. Međutim, pošto imigracija može da ima i pozitivne efekte potražnje, potrebne ekonometrijske procene da bi se utvrdio neto uticaj imigracije na tržište rada.
• Identifikovanje faktora koji utiču na ulazak firme i izlazak na tržište: makroekonomsko polje industrijske organizacije, među mnogim pitanjima od interesa, se bavi čvrstom koncentracijom i tržišnom snagom. Teorija sugeriše da mnogi faktori, uključujući postojeće nivoe profita, fiksne troškove povezane sa ulazom/izlazom i vladinom regulativom mogu da utiču na strukturu tržišta. Ekonometrijska procena pomaže u određivanju faktora koji su najvažniji za čvrsti ulazak i izlazak.
• Utvrđivanje uticaja zakona o minimalnim platama na nivo zaposlenosti: minimalna plata je primer najniže cene, tako da veće minimalne plate treba da stvaraju višak radne snage (veći novi nezaposlenosti). Međutim, uticaj nižih cena poput minimalne zarade zavisi od oblika krivulja potražnje i ponude. Prema tome, ekonomisti rada koriste ekonometrijske tehnike za procenu stvarnog efekta takvih politika.
• Pronalaženje odnosa između tehnika upravljanja i produktivnosti radnika: upotreba radnih praksi visokih performansi (kao što su autonomija radnika, fleksibilni raspored rada i druge politike dizajnirane da usreće radnike) postala je popularnija među menadžerima. U nekom trenutku, troškovi sprovođenja ovih politika mogu premašiti prednosti i produktivnosti. Ekonometrijski modeli se mogu koristiti da se odredi koje politike vode do najvećeg prinosa i poboljšavaju efikasnost upravljanja.
• Merenje povezanosti između osiguranja i pojedinačnih zdravstvenih ishoda: jedan od argumenata za povećanje dostupnosti (i pristupačnosti) pokrivenosti medicinskim osiguranjem je da bi on trebalo da poboljša zdravstvene rezultate i da smanji ukupne troškove zdravstva. Ekonomisti zdravlja mogu da koriste ekonometrijske modele sa zbirnim podacima (iz zemalja) o stopama medicinske pokrivenosti i zdravstvenim ishodima ili koriste podatke na nivou pojedinaca uz kvalitativne mere osiguranja i zdravstvenog stanja.
• Izvođenje efekata objavljivanja dividendi na cene akcija i ponašanje investitora: dividende predstavljaju raspodelu profita kompanije akcionarima. Ponekad najava isplate dividende može da se posmatra kao dobra vest kada akcionari traže prihod od ulaganja, ali ponekad se mogu smatrati lošim vestima kada akcionari više vole da reinvestiraju profit firmi kroz zadržani prihod. Neto efekat najava dividendi može da se proceni korišćenjem ekonometrijskih modela i podataka o ponašanju investitora.
• Predviđanje povećanja prihoda kao odgovor na marketinšku kampanju: polje marketinga postaje sve više zavisno od empirijskih metoda. Menadžer marketinga ili prodaje želi da utvrdi odnos izmeđumarketinških napora i prodaje. Koliko dodatnih prihoda ostvaruje dodatni dolar potrošen na oglašavanje? Koja vrsta oglašavanja (radio, televizija, novine itd.) daje najveći uticaj na prodaju? Ove vrste pitanja mogu da se reše ekonometrijskim tehnikama.
• Izračunavanje uticaja poreskih kredita preduzeća na rashode za istraživanje i razvoj: poreski krediti za istraživanje i razvoj (R&D) dizajnirani su tako da podstaknu kompanije za bavljenje aktivnostima vezanim za inovacije proizvoda i poboljšanje kvaliteta. Ekonometrijske procene mogu da se koriste za utvrđivanje kako promene poreskih kredita utiču na izdatke zaistraživanje i razvoj i kako distributivni efekti mogu da proizvedu poresko-kreditne efekte koji se razlikuju u zavisnosti od veličine firme.
• Procena uticaja politika ograničavanja i trgovine na nivo zagađenja: ekonomisti zaštite životne sredine su otkrili da kombinovanje zakonskih ograničenja za emisije i stvaranje tržišta koje omogućava kompanijama da kupuju „pravo na zagađivanje“ može da smanji ukupni nivo zagađenja. Ekonometrijski modeli mogu da se koriste za određivanje najefikasnije kombinacije državnih propisa, dozvola za zagađivanje i poreza za poboljšanje uslova u životnoj sredini i smanjenje uticaja na kompanije.

Cena kursa ”Škola Ekonometrije”

Nakon slanja prijave na naš kurs, dobićete formu koju je potrebno da popunite i da nam je prosledite nazad radi definisanja cene kursa. Cena zavisi od Vašeg predznanja, modula koje želite da pohađate i cilja koji želite da postignete na kursu. Nakon popunjavanja forme ili razgovora sa našim zaposlenima putem emaila ćete dobiti ponudu.

“Ove fotografije su preuzete sa platforme Unsplash i koriste se u skladu sa uslovima korišćenja Unsplash-a. Autori ovih fotografija nisu navedeni pojedinačno, ali sve fotografije su dostupne na Unsplash-u i možete ih pronaći putem pretrage na njihovoj platformi.”