Kako svako da napravi svoju (prvu) anketu
U narednih nekoliko redova želimo da Vam ukažemo na znanja i prakse koje Vam mogu biti od koristi, ukoliko do sada niste realizovali (online) istraživanje.
Sva istraživanja se mogu svrstati u naučna, stručna i praktična. Za razliku od naučnih, koja realizuju naučnici i stručna koja realizuju pripadnici profesija koji su tokom fakultetskog obrazovanja obučeni za sprovođenje istraživanja, praktična istraživanja se sprovode od strane istraživačkih laika za potrebe anaučne i aprofesionalne aktivnosti (sakupljanje stavova zaposlenih o mestu održavanja godišnjice preduzeća, izbor naziva ulice, izbor učenika generacije).
Ovo ne znači da praktična istraživanja ne treba da poštuju istraživačka pravila i budu u skladu sa epistemološkim principima. Naprotiv, ovo znači da svako može da sprovede relavantno istraživanje stavova i prikupi relavantne podatke na način koji mu garatnuje da je sakupio korisne informacije zbog kojih je sproveo istraživanje.
U želji da doprinesemo istraživačkoj pismenosti čitaoce ovog teksta želimo da provedemo kroz naš pojmovnih online istraživanja koji će im dati neophodna znanaj kako bi realizovao online praktično istraživanje (OPI).
ŠTA JE ONLINE ANKETA?
Online anketa je kao i svaka druga anketa, istraživački instrument. Nju razlikuje činjenica da se podaci i/ili saznanja o osobinama, karakteristikama, stavovima, mišljenjima ispitanika prikupčkaju putem web stranice, e-mail adresara (panela) ili promocijom linka ankete na socijalnim mrežama. Online anketiranjem prikupljaju se dve vrste podataka:
Činjenični podaci – materijalni podaci, statistički podaci (na npr, broj godina, mesto rođenja, visina plate, bračno stanje, broj automobila, državljanstvo…) i
Stavski podaci – stavovi ispitanika o stvarima, ljudima, procesima, prosto rečeno o svemu i svačemu.
KREIRANJE ONLINE ANKETE
Vrlo često se dešava da neko ko kreaira anketu, pogotovo prvi put, misli da je dovoljno samo ispisati pitanja sa ili bez logičkog reda. Naravno, i sa ovako kreiranom anketom Vi ćete dobiti rezultate istraživanja u vidu brojeva, procentnih poena i grafikona, ali ostaje pitanje da li ćete dobiti relevatne informacije.
Naša sugestija Vam je da pre početka kreiranja ankete sebi postavite pitanje: Šta ja želim da izmerim?
Evo primera: Ja želim da istražim stav mladih prema EU. Da bi napravimo anketu koje bi mogla da mi da odgovor na ovo pitanje, ja moram da postavim tri grupe pitanja:
Pitanja koje se odnose na to kako i na koji način inforimšu o stanju u EU, kao i njihovo dosadašnje iskustvo iz EU (da li su i kada bili);
Pitanja koje se odnose na to u kakakv je stav mladih prema EU ili njenim delovima državama, institucijama, kulturi…), da li je on pozitivan ili negativan;
Pitanja koja bi nam dala informaciju da li bi i pod kojim uslovima živeli u EU, koje su prednosti života u Srbiji, a koje su prednosti života u EU.
Ovo je samo jedan pristup merenju stava mladih prema EU, naravno neko drugi bi možda postavio neka druga pitanja, ali ono što uvek treba imati u vidu jeste šta želite da izmerite i da to pretvorite u pitanja?
Kada je u pitanju dužina ankete naša istraživanja su pokazala da online ispitanici najbolje pristaju na učešće na ankete koje imaju do 15 pitanja, odnosno traju do 2-3 minuta. Naravno, anketa može da bude i kraća, ali i duža. Probajte da se fokusirate na jednu temu, maksimalno dve. Online anketa Vam daje mogućnost da u više navrata realizujete ankete sa istim i sličnim temama.
PRAVILA PRI IZRADI ANKETIH PITANJA
Svako pitanje ima svoju funkciju u odnosu na indikator, odnosno pokazatelja. Jedan indikator može da bude predstavljen (operacionalizovan) kroz jedno ili više pitanja.Svako pitanje mora biti razumljivo svakom učesniku istraživanja. Bitno je da ne koristite stručne reči/formulacije, lokalizme, žargone, slengove.
Izbegavate reči koje imaju više značenja ili negativne konotacije. Od presudnog značaja je da izbegavate pitanja koja sugerišu odgovor, ali i reči koje mogu da budu negativne ili pogrdne za ispitanika.
RASPORED PITANJA U ANKETI
Raspored daprinosi dinamici popunjavanja ankete, njenoj interesantnosti i sposobnosti da održi pažnju i motivisanost ispitanika. Zato na početku ankete ne treba da se nalaze teška pitanja, koja su delikatna za ispitanika. To može da smanji njegovu motivaciju, ili da potpuno odbije od učešća u anketi.
Raspored pitanja mora da bude takav da intenzitet interesovanja ispitanika tokom ankete treba da raste. Pitanja moraju biti logički poređana – princip levka (od opšteg nivoa ka posebnom nivou).
OTVORENA PITANJA
Prva velika podela pitanja je na otvorena i zatvorena pitanja. U otvorenim pitanjima ispitaniku se ne nude odgovori unapred, već ih on sam formuliše. Ovakva pitanja zahtevaju veću stručnost ispitanika, koji mora da zna šta će da upiše kao odgovor. Ispitanici teže odgovaraju na otvorena pitanja, a odgovori su manje precizni.
Kada se opredelite za otvorena pitanje morate znati da pre statističke obrade odgovora, potrebno je izvršiti šifriranje i kategorizaciju odgovora, mada je moguće kategorije napraviti i pre istraživanja, ali nije preporučivo.
ZATVORENA PITANJA
Zatvorana pitanja su pitanja u kojima ispitank ispred sebe ima ponuđene odgovore na pitanje i priliku da izabere najmanje jedan odgovor.
VRSTE ZATVORENIH PITANJA
Unutar zatvorenih pitanja postoji podela na:
- Dihotomna pitanja – ponuđena dva odgovora, a bira jedan;
- Pitanja sa jednim izborom – ponuđeno više od dva odgovora, a bira se samo jedan;
- Rangiranje – Više od dva odgovora a bira se samo prvi rang, najbitniji odgovor;
- Rangiranje: ponuđeno više od dva odgovora, a bira se samo prvi, drugi ili treći rang, ili se svi ponuđeni odgovori rangiraju po važnosti od prvog do poslednjeg;
POJAM SKALE I KONTINUUMA
Skala je merni instrument za merenje VALENCIJE stava (pozitivna, neutralna i negativna). Kontinuum predstavlja UKUPAN OPSEG odgovora na jednoj skali KOJI SE KREĆE OD 0 DO 1 ILI OD –n DO + n. Ako je u pitanju činjenično pitanje onda se OPSEG predstavlja ukupan zbir mogućih odgovora.
Kao u slučaju pitanja i kod skala imamo podelu na: nominalnu, oridnarnu i intervalnu. U nastavnku teksta ćemo dati definicije i primere ove tri skale.
NOMINALNA SKALA
Skala kojom se vrši popis, nabrajanje mogućih odgovora
Npr:
- Pol ispitanika
- Zanimanje ispitanik
- Mesto stanovanja ispitanika
- Rezultat – prisutnosti neke pojave ili nekog objekta u populaciji
- Kontinuum – sva zanimanja, svi tipovi naselja, oba pola. Nominalna skala se više primenjuje u činjeničnim pitanjima
INTERVALA SKALA
Skala na kojoj se nalaze unapred definisani jednaki intervali – lenjir
Npr:
- Veličina mesta rođenja ispitanika
- Uticaj vojske u društvu (veoma veliki, veliki, ni veliki ni mali, mali veoma mali)
- Kontinuum
- Od 0 od n
- Od –n do +n
PROCENTUALNA(RATIO) SKALA
Ovom skalom se meri u kojoj meri neka pojava je prisutna u odnosu na njen total
Npr:
- Koliko često idete u pozorište
- Koliko četo kupujete novine
- Koliko često letujete u inostranstvu
- Kontinuum – (% učešće u pojavi koja se meri)
IZRAŽAVANJE KONTINUUMA
Izražavanje vrednosti kontinuuma na skali može biti putem brojeva i reči:
- 1-5
- Odličan, vrlo dobar, dobar, dovoljan, nedovoljan
- Od – 2 do + 2
- Veoma dobar, uglavnom dobar, ni dobar ni loš, uglavnom loš, potpuno loš
- Putem grafičke lestvice 0 – 10
UZORAK
U svetlu pomenute želje da posle istraživanja znate šta ste istraživali, odnosno merili pored sadržaja ankete jako je bitno da odredite ŠTA VAM JE UZORAK ISTRAŽIVANJA. Online anketa za razliku od terenske ankete ima specifičnost koja proizilaze iz dostupnosti Interneta i e-mail adresa, ali i strukture članova socijalnih mreža.
Generalno, uzorci se najčešće dele po kriterijumu reprezentativnosti u odnosu na populaciju, to jest, da li se svakoj statističkoj jedinici populacije garantuje jednaku verovatnoću ulaska u uzorak ili ne. Oni u kojima to postoji zovu se PROBABILISTIČKI uzorci, nasuprot njima su NEPROBABILISTIČKI gde ne postoji jednakost verovatnoće izbora jedinice populacije u uzorak. Najveći broj online istraživanja koristi neprobabilističke uzorke, koje ćemo ovde predstaviti:
Prigodni uzorci
Ovim uzorkom su obuhvaćeni najpristupačniji ispitanici, dobrovoljci, oni koji se jave na poziv za učešće u istraživanju. To su ispitanici čije e-mail adrese imate I koji na poslat poziv e-meilom odgovorili na Vašu anketu, ili su na nekoj Internet stranici popunili Vašu anketu.
Uzorak snežne grudve
Ovaj tip uzorka je sličan prigodnom uzorku, delom je prikladniji za onlin istraživanja. Link ankete se salje na e-mail adrese ili socijalne mreže uz molbu da se anketa prosledi dalje uz poštovanje određenih kriterijuma pri izboru kome se salje anketa (pol, starost, mesto rođenja…).
Kvotni uzorci
Ovo su vrsta uzorka koji su sačinjeni prema unapred definisanih kvota. Konkretno. Imate e-mali listu sa koje izdvajate spisak osoba kojima ćete poslati e-mail tako da imate npr. Na uzorku od 100 isptanika želite da imate 50% žena I 50% muškaraca.
Istraživanje završavate kada ispunite ovu propociju ispitanika, na unapred definisanoj veličini uzorka. Na istraživaču je da u skladu sa temom istraživanja definiše kako će da definiše kvote, kao i proporcije.
Namerni uzorak
U ovom slučaju anketa se salje konkretnim ispjtanicima, npr. fanovi na Facebooka ili pripadnici neke profesije…
Vrlo često se postavlja pitanje, veličine uzorka. Ne postoji opšte važeće pravilo o određivanju veličine uzorka. Ispitivanja su pokazala da se greške izražene u standardnoj greški aritmetičke sredine bitno smanjuju samo do veličine uzorka od 100 jedinica, a nakon toga malo.
Stoga se veličina uzorka kao izvor pogreške ne sme posmatrati nezavisno od ostalih izvora grešaka. Može se reći da verodostojnost rezultata anketnog istraživanja puno više zavisi o metodološkoj korektnosti i nacrta izbora uzorka nego o veličini uzorka.
I na kraju, odnosno Vašem početku, želimo Vam puno uspeha. Ako Vam zatrebamo mi smo tu!
“Ove fotografije su preuzete sa platforme Unsplash i koriste se u skladu sa uslovima korišćenja Unsplash-a. Autori ovih fotografija nisu navedeni pojedinačno, ali sve fotografije su dostupne na Unsplash-u i možete ih pronaći putem pretrage na njihovoj platformi.”
