Želite li da osvojite Nobelovu nagradu? Jednostavna pravila kako da počnete…
Da li se ponekad zapitate kako su neki naučnici dobili Nobelovu nagradu?
Da li znate šta je Nobelova nagrada?
Koliko muškaraca, a koliko žena je dobilo Nobelovu nagradu?
Da li se mogu predvideti dobitnici Nobelove nagrade?
Da li biste i vi želeli da dobijete Nobelovu nagradu?
Donosimo Vam jednostavna pravila kako da osvojite Nobelovu nagradu… Možda ste baš Vi sledeći dobitnik.
Šta je Nobelova nagrada?
Nobelova nagrada je najprestižnija svetska nagrada. Dodeljuje se za dostignuća iz fizike, hemije, fiziologije ili medicine, književnosti, mira i ekonomije. Nobelova nagrada se dodeljuje ‘onima koji su tokom prethodne godine dali najveći doprinos čovečanstvu‘. Nagrade iz fizike, hemije, fiziologije ili medicine, književnosti i mira dodeljuju se od 1901. godine, a Nobelova nagrada za ekonomske nauke od 1968. godine. Švedska centralna banka (Sveriges Riksbank) je 1968. godine ustanovila nagradu za ekonomske nauke u znak sećanja na Alfreda Nobela.
Nobelova nagrada je zaostavština Alfreda Nobela (1833-1896), koji je bio hemičar, inženjer, pronalazač i preduzetnik, koji je bio posvećen istraživanju eksploziva. Kad je Nobel umro, imao je 355 patenata u različitim zemljama koji su činili ogromno bogatstvo. Njegova oporuka, potpisana 27. novembra 1895. godine, razlog je da se Nobelova nagrada dodeljuje svake godine. Imao je ideju o godišnjoj nagradi koja bi se dodeljivala sjajnim umovima širom sveta.
U svojoj oporuci Nobel je izjavio da želi da većina njegove imovine ide u fond i da kamata iz tog fonda treba da bude raspodeljena kao godišnja nagrada. Izjavio je i da četiri institucije u Švedskoj i Norveškoj koje treba da dodeljuju nagrade budu Švedska akademija nauka, Karolinska institut u Stokholmu, Akademija u Stokholmu i Odbor od pet osoba koje će izabrati Norveški parlament.
Godine 1900. četiri institucije složile su se da stvore Nobelovu fondaciju, privatnu ustanovu zasnovanu na volji Alfreda Nobela. Fondacija upravlja imovinom Alfreda Nobela, koja je ukupno iznosila više od 31 miliona švedskih kruna, vrši javne najave i planira ceremonije dodele kao i nagrade.
10. decembra svake godine (Nobelov dan) održavaju se ceremonije dodele Nobelove nagrade i u Stokholmu u Švedskoj i u Oslu u Norveškoj. U koncertnoj dvorani u Stokholmu dobitnici iz fizike, hemije, fiziologije ili medicine, književnosti i ekonomskih nauka dobijaju medalju od švedskog kralja, kao i diplomu i novčanu nagradu. Ceremoniju prati svečani banket u Gradskoj kući Stockholma. Istog dana u Gradskoj kući Osla dodeljuje se Nobelova nagrada za mir.
Trenutno Nobelova nagrada iznosi oko 845.000 eura za svaku nagradnu kategoriju, čak i kada se nagrada podeli, pri čemu ne sme da bude više od tri dobitnika, odnosno laureata, za svaku nagradnu kategoriju. U statutu Nobelove fondacije piše: „Iznos nagrade može biti podeljen podjednako između dva laureta, od kojih se svaki deo smatra nagradom. Ni u kojem slučaju iznos nagrade ne može biti podeljen između više od tri osobe. “
Koliko je dodeljeno Nobelovih nagrada?
Od 1901. do 2019. godine Nobelove nagrade i nagrade za ekonomske nauke su dodeljene 597 puta. 923 laureata i 27 organizacija dobili su Nobelovu nagradu između 1901. i 2019. godine. Mali broj pojedinaca i organizacija nagrađen je više puta, što znači da je 919 pojedinaca i 24 organizacije dobilo Nobelovu nagradu. Tabela 1 prikazuje broj dobitnika Nobelove nagrade za svaku oblast.
Tabela 1. Broj dobitnika Nobelove nagrade, 1901-2019.
Najviše Nobelovih nagrada je dodeljeno za fiziku (113), književnost (112), hemiju (111) i medicinu (110), a najmanje za ekonomske nauke (51). Za mir je dodeljeno 100 nagrada. Najveći broj laureta Nobelove nagrade je za medicinu (219), a najmanji za ekonomske nauke (84). Nobeloba nagrada za književnost je samo 4 puta podeljena izmešu dva laureta, dok je Nobelova nagrada za medicinu podeljena 33 puta između dva laureta. Nobelova nagrada nijednom nije podeljena između tri lauretam dok je za medicinu čak 38 puta podeljena između 3 laureata.
Ko je osvojio više Nobelovih nagrada: naučnici ili naučnice?
Nobelovu nagradu i nagradu za ekonomske nauke dobile su 54 žene od 1901. do 2019. Ukupno je bilo 950 dobitnika Nobelove nagrade.
Jedna žena, Marie Curie, nagrađena je dva puta, primajući Nobelovu nagradu za fiziku 1903. i Nobelovu nagradu za hemiju 1911. godine.
Godine 1909. Šveđanka Selma Lagerlöf postala je prva laureatkinja iz književnosti.
Koliko su stari dobitnici Nobelove nagrade? Da li mladi naučnici/e imaju šansu da osvoje Nobelovu nagradu?
Najmlađa dobitnica Nobelove nagrade do sada je Malala Yousafzai, koja je imala 17 godina kada joj je dodeljena Nobelova nagrada za mir 2014. godine.
Najstariji dobitnik Nobelove nagrade do danas je John B. Goodenough, koji je imao 97 godina kada mu je dodeljena Nobelova nagrada za hemiju 2019. godine.
Rudyard Kipling najmlađi je pisac dobitnik Nobelove nagrade za književnost do sada. Najstariji laureat iz književnosti je Doris Lessing, koja je nagradu osvojila 2007. kada je imala 87 godina.
Odakle su dobitnici Nobelove nagrade?
Najviše Nobelovih nagrada dodeljeno je Sjedinjenim Američkim Državama, odnosno naučnicima koji rade na području SAD. Međutim, većina tih naučnika nije rođena u SAD. Slika 1 pokazuje da je 47% Nobelovh nagrada za fiziku dodeljeno naučnicima sa područja SAD, a da 35% tih naučnika je rođeno izvan SAD; 51% nagrada za medicinu je dodeljeno naučnicima iz SAD, a 36% tih naučnika nije rođeno u SAD; 41% nagrada za hemiju je dodeljeno naučnicima iz SAD, a 32% tih naučnika nije rođeno u SAD; 78% nagrada za ekonomske nauke je dodeljeno naučnicima iz SAD, a 29% tih naučnika je rođeno izvan SAD. 19% Nobelovih nagrada za mir je dodeljeno Amerikancima, a 6% za književnost.
Slika 1. Nobelova nagrada dodeljena naučnicima iz SAD
Ko je odbio da primi Nobelovu nagradu?
Dva dobitnika su odbila Nobelovu nagradu. Jean-Paul Sartre, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1964. godine, odbio je nagradu jer je dosledno odbijao sve službene počasti.
Le Duc Thọ dobio je Nobelovu nagradu za mir 1973. godine zajedno s američkim državnim sekretarom Henrijem Kissingerom za pregovore o mirovnom sporazumu u Vijetnamu. Le Duc Tho je rekao da nije u mogućnosti da prihvati Nobelovu nagradu za mir, zbog situacije u Vijetnamu.
Da li se mogu predvideti dobitnici Nobelove nagrade?
Problem izbora dobitnika Nobelove nagrade sličan je problemu dodele ograničenih resursa za podršku nauci – ko će dobiti podršku, ko će dobiti nagradu?Ali, da li se može predvideti dobitnik Nobelove nagrade?
Šta se podrazumeva pod terminom “predviđanje“? U svetu sigurno ima preko milion izvanrednih naučnika. Oko polovina njih navodi se svake godine u Science Citation Index-u, pri čemu se neki naučnici citiraju više od drugih. Ali koji naučnici čine 1% najboljih naučnika? Postoji oko 10.000 naučnika čiji se objavljeni radovi ili knjige citiraju pedeset ili više puta godišnje. Svakako postoji verovatnoća da su neka bitna i zaslužna imena izostavljena iz ovog broja iz različitih razloga. Međutim, treba uzeti u obzir da se gotovo svi dobitnici Nobelove nagrade redovno pojavljuju na ovom popisu i da se poslednjih godina na spisku pojavljuje sve više dobitnika Nobelove nagrade. Preko 75.00% naučnika nalazi se u super elitnoj grupi od 1.000 najčešće citiranih naučnika.
Predviđanje podrazumeva upotrebu verovatnoće. Bilo koji posrednik na Wall Street-u ili aktuar mogao bi sastaviti tablicu šansi koja bi se pokazala prilično tačnom pri predviđanju dobitnika Nobelove nagrade, a tačnost bi se poboljšavala sa svakom narednom godinom – na osnovu citata SCI.
Jedan od faktora koji treba razmatrati je vreme koje proteklo od objavljivanja najcitiranijeg rada naučnika, oblasti u kojoj radi i metodologije koja se primenjuje. Na primer, naučnici koji su razvili metodologije koje imaju široku primenu nalaze se među najciritanijim naučnicima, pored dobitnika Nobelove nagrade. O. H. Lowry nije dobio Nobelovu nagradu, ali sigurno zaslužuje specijalno priznanje za najcitiraniji rad. Njegovu metodu određivanja proteina je veoma teško poboljšati, inače ne bi bila univerzalno korišćena. Bez obzira na to da li je ovo otkriće od većeg ili manjeg naučnog značaja od metodologije koju je otkrio W.F. Libby, Libby je dobio Nobelovu nagradu. Njegova knjiga bilo je njegovo najviše citirano delo. Tako se događa da se Lowry za razliku od drugih autora, pojavljuje u prvih 1.00% citiranih autora. Njegov rad citiran je 1967. godine ne manje od 3000 puta.
Još jedna varijabla koja mora da se razmatra pri korišćenju citata je populacija radova u određenom području. Biohemičari i biolozi mnogo više radova objavljuju od fizičara. Trenutna literatura iz fizike trenutno ima manje od 4 000 radova godišnje. Radovi biohemičara i biologa nisu samo brojniji od fizičara; ali njihov je rad usko povezan s medicinskom i poljoprivrednom literaturom, koja je prilično velika u odnosu na fiziku, nuklearnu nauku i inženjerstvo. Kad je pre nekoliko godina sastavljan Genetics Citation Index, otkriveno je da je udeo citata za prosečnog genetičara mnogo veći nego za prosečnog naučnika. Stoga je neverovatno razmišljati o značaju fizičara poput Gellmana, čiji je rad citiran oko 950 puta u jednoj godini – što je izuzetno veliki broj za fizičara.
Dobitnici Nobelove nagrade skoro uvek se nalaze u okviru 1.00% visoko citiranih naučnika, pa je važno je otkriti zašto. Jedan od razloga je što nobelovci objavljuju prilično često. Samo retki dobitnici Nobelove nagrade objavljuju samo nekoliko radova. Uz to, nobelovci nisu samo uspešni autori; ono što objavljuju poslednje citira se u dužem vremenskom periodu, pre i nakon dobijanja Nobelove nagrade. i prije i nakon Nagrade. Nagrade mogu dodatno povećati faktore uticaja. To je možda bio slučaj i s ruskim fizičarem, Levom Landauom. Zuckerman tvrdi da je Nobelova nagrada smanjila količinu istraživanja koju su objavili nobelovci nakon dodele nagrada zbog društvenih i drugih pritisaka. Međutim, drugi su očito stimulisani da prošire svoj rad.
Osim ako se ne promene implicitna osnovna pravila za odabir dobitnika Nobelove nagrade, nezamislivo je da bi bilo koji naučnik mogao dobiti Nobelovu nagradu osim ako nije objavio značajna dela koja su izvršila široki uticaj kako na fakultete, tako i na naučnu zajednicu uopšte. On će objaviti jedan ili više zaista značajnih radova koji podstiču mnoge druge na eksperimente ili istraživanja u vezi sa njegovim radom ili su izvedeni iz njegovih značajnih radova. Ti ljudi će citirati njegov rad. Uprkos poznatoj činjenici da prijatelji mogu citirati prijatelje i da postoje još neke jezičke barijere za usporavanje komunikacije, zapravo dobar rad postiže svoj cilj.
Da biste bili dobitnik Nobelove nagrade, ne morate samo misliti i sprovoditi dobra naučna istraživanja, već morate biti u stanju da prodate svoje ideje; odnosno da komunicirate. Navođenje slučaja Gregora Mendela kao razloga za protivljenje ovoj činjenici apsurdno je iz više razloga. Sama naučna komunikacija i istraživanje pretrpele su velike promene još od Mendelovog doba.Ali, čak i ako postoji nekoliko „Mendela“ koji se ignorišu, to je verovatno njihova greška. U svakom slučaju, samo je nekoliko stotina ljudi koji u narednih nekoliko dekada mogu dobiti Nobelovu nagradu, ali ima na hiljade onih koji se kvalifikuju ne samo na osnovu broja citata, već i zato što je u toku mnogo dobrih eksperimenata i istraživanja. Samo je najgori mogući komunikator osuđen na zaborav. U nauci, kao i u poslu, potrebna je upornost i originalnost.
10 jednostavnih pravila da osvojite Nobelovu nagradu
Richard J. Roberts, dobitnik Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu, navodi 10 pravila koje Vam mogu pomoći da osvojite Nobelovu nagradu, ali da postoji samo jedan put koji treba slediti, a sumiran je u prvom pravilu. Međutim, ostala pravila mogu biti korisna na tom putu.
1. Nikada ne započinjte svoju karijeru težnjom za Nobelovom nagradom
Nemojte se ni nadati niti razmišljati o Nobelovoj nagradi. Samo se fokusirajte na obavljanje najboljih istraživanja koja možete da sprovedete. Postavljajte dobra pitanja, koristite inovativne metode da biste odgovorili na njih i potražite neočekivane rezultate koji mogu otkriti neki neočekivani aspekt prirode. Ako budete uspešni u svojoj istraživačkoj karijeri, tada ćete napraviti puno otkrića. Ako budete imali sreće, napravićete veliko otkriće koje će vam možda doneti neku nagradu. Ali samo ako imate izvanrednu sreću imaćete bilo kakve šanse za osvajanje Nobelove nagrade.
2. Nadam se da povremeno propadaju vaši eksperimenti
Obično su dva glavna razloga zašto eksperimenti ne uspevaju. Vrlo često je to zato što ste pogrešili u dizajnu ne razmišljajući dovoljno o tome ranije. Možda i češće propadaju, zato što niste bili dovoljno pažljivi u mešanju reagensa. Ponekad niste dovoljno oprezni u obavljanju analitike. Te probleme je najlakše rešiti tako što se uvek pažljivo dizajnira i izvede eksperiment. Ako i dalje ne uspe eksperiment, učinite to ponovo! Ali još je zanimljiviji razlog da eksperimenti propadaju zato što priroda pokušava da vam kaže da su aksiomi na kojima ste zasnivali eksperiment pogrešni. To znači da je dogma na terenu pogrešna (često je to slučaj sa dogmom). Ako imate sreće, dogma će ozbiljno pogrešiti i možete smisliti više eksperimenata kako biste saznali zašto. Ako zaista imate sreće, naići ćete na nešto dovoljno veliko da bude dopadljivo.
3. Sarađujte s drugim naučnicima, ali nikada sa više od dve osobe
Saradnja sa drugim naučnicima pomaže i čini nauku zabavnom. Saradnja sa naučnicima iz različitih oblasti doprinosi rešavanju problema i često je ključna za otkrića. Međutim, ako mislite da se bližite velikom otkriću, uvek imajte na umu da na ulaznici mogu biti samo tri pobednika za Nobelovu nagradu. Pažljivo birajte svoje saradnike, ali ozbiljno!
4. Da biste povećali šanse za pobedu, pažljivo izaberite svoju porodicu.
Sedmoro dece dobitnika Nobelove nagrade pokušalo je da osvoji nagradu, a četiri bračna para zajedno su osvojila nagradu. Marie Curie i njen suprug Pierre osvojili su Nobelovu nagradu za fiziku 1903. godine, dok je njihova kćerka Irene sa suprugom Fredericom Joliot osvojila nagradu za hemiju 1935. godine Carl i Gerty Cori osvojili su nagradu za medicinu 1947. godine, a Alva Myrdal i Alfonso Robles nagradu za mir 1942. godine. Lawrence Bragg podelio je Nobelovu nagradu za fiziku 1935. godine sa ocem Williamom. Aage Bohr (1975) i njegov otac Niels (1922) osvojili su nagradu za fiziku. Ostali laureati oca i sina su Šveđani Hans von Euler-Chelpin (hemija, 1929) i Ulf von Euler (medicina, 1970), Manne Siegbahn (1924) i Kai Siegbahn (1981), obojica iz fizike. Britanac Joseph John Thomson (1906) i njegov sin George (1937) osvojili su nagradu za fiziku. Jedini braća i sestre koji su uživali u Nobelovoj slavi bili su Jan i Nikolaas Tinbergen (medicina, 1973) iz Holandije. Jan je prvu nagradu dodeljenu za ekonomiju dobio 1969. godine.
Ukupno 597 dobitnika Nobelove nagrade za nauku od kada je prvi put dodeljena predstavlja impresivne brojeve s obzirom na svetsku populaciju koja broji najmanje 10.000.000.000 u istom vremenskom periodu.
5. Rad u laboratoriji ranijeg dobitnika Nobelove nagrade
Mnogi dobitnici nagrade imali su veliku korist od inspiracije koju ovaj pristup može doneti. Ponekad samo rad u ustanovi sa prethodnim dobitnikom Nobelove nagrade može biti od pomoći. Važan primer je Laboratorija za medicinsko istraživanje (MRC) u Kembridžu u Velikoj Britaniji, gde je devet članova osoblja osvojilo Nobelove nagrade za hemiju ili fiziologiju i medicinu, uključujući Freda Sangera, koji je osvojio nagradu za hemiju dva puta (1958. i 1980), jednom za pronalazak sekvenciranja proteina i jednom za pionirsko sekvenciranje DNK. Između toga, zaslužan je i za otkriće redosleda RNA, ali možda su tri nagrade bile više nego što bi Nobelov odbor mogao dati jednom naučniku.
6. Čak i bolje od pravila 5, pokušajte da radite u laboratoriji budućeg dobitnika Nobelove nagrade
Ovo može biti vrlo korisno, posebno ako možete da učestvujete u nagrađenom otkriću. To se pokazalo kao vrlo dobra strategija, ali nije uvek lako uočiti pravog mentora, onoga koji će vam doneti takav uspeh, a zatim podeliti slavu sa vama. Za ovu strategiju nije bitno da radite u laboratoriji nekoga ko je već pobedio, ali za koga mislite da će opet osvojiti nagradu i da će uključiti i Vas. Mnogo je bolje osigurati da sva velika otkrića stignu od vas nakon što izađete iz laboratorija i budete sami.
7. Uvek dizajnirajte i izvodite svoje najbolje eksperimente u vreme kada vam se sreća „osmehuje“
Istraživanje dobitnika Nobelove nagrade uskoro će potvrditi da je većinom sreća najveća komponenta u otkrićima koja su osvojila Nobelovu nagradu. To je delom zato što mnoga otkrića nastaju kada se ono što mislimo da znamo pokaže kao netačno, pa dalje istraživanje temeljimo na pogrešnim pretpostavkama. Međutim, samo retko imamo sreće da moramo izvršiti tako dramatične promene u našim pretpostavkama da postaje moguće stvarno veliko otkriće – ona vrsta koja se jednog dana može smatrati prikladnom za Nobelovu nagradu.
8. Nikada ne planirajte svoj život u cilju osvajanja Nobelove nagrade
Ovo se pokazalo katastrofalno za mnoge ljude. Nekoliko naučnika su uverili sebe da će pobediti i napisali su govore kada osvoje nagradu, pripremali komentare za novinare i planirali naknadna putovanja u egzotična mesta kako bi razgovarali o svom otkriću. Daleko je bolje ne znati da ste nominovani za Nobelovu nagradu tako da se zaista iznenadite kad stigne poziv iz Stokholma. Zapravo, zašto jednostavno ne zaboravite na Nobelovu nagradu i fokusirate se na Vaša istraživanja? Ako se odlučite zanemariti ovo pravilo, ni pod kojim uslovima ne treba da dosađujete trenutnim laureatima da vas nominuju. Ovo je previše uobičajena strategija koju koriste mnogi koji smatraju da treba da budu laureati, a neki čak idu tako daleko da svake godine šalju svoje prošlogodišnje publikacije s podsetnikom na ono što smatraju svojim „velikim“ otkrićem. To će vam skoro garantovati da vas laureat neće nominovati i verovatno će dovesti do toga da savetuju svoje prijatelje slično. Možete li zamisliti kako bi prošao taj razgovor nakon nekoliko kasnih pića u baru?
9. Uvek budite ljubazni prema švedskim naučnicima
Nekoliko laureata dobijanje nagrade je ozbiljno odložilo borbom sa pogrešnom osobom, sa nekim ko je ili član Nobelovog komiteta ili je postao nakon toga član. Neki su naučnici potpuno zaboravljeni, mada bi neko trebao pretražiti arhive (dostupne samo 50 godina nakon dodele) da bi ih pronašao. Ovo je obično lako pravilo koje treba slediti, jer su Šveđani dobri naučnici, s kojima je lako sarađivati.
Ako se vaše ime čarobno pojavi na listi kandidata i morate pričekati da stigne do vrha, možda ćete ipak osvojiti Nobelovu nagradu. Peyton Rous morao je da čeka od 1911. do 1966. godine da bi osvojio Nobelovu nagradu za medicinu, samo četiri godine pre njegove smrti.
10. Studirajte biologiju
Razloga za to ima mnogo. Prvo, biologija je fascinantna, nikada dosadna i direktno utiče na naš svakodnevni život, ali o tome još uvek znamo relativno malo. Tako su izgledi za veliko otkriće povećani u odnosu na druge naučne discipline. Drugo, biologija je svuda oko nas, komplikovana je i obuhvata discipline kao što su medicina, poljoprivreda, računarstvo, kao i mnoge druge nauke, tako što korisit različite vrste interdisciplinarnih pristupa koji nauku čine tako zabavnom. Treće, za razliku od fizike i hemije, biologija se stalno menja, zahvaljujući evoluciji. Ono što izgleda da je danas pravilo možda se promenilo sa vremenom dok vršite eksperiment. Na kraju, postoje dve kategorije nagrada u kojima se trenutno dodeljuju nagrade za biološka otkrića. Jedno je fiziologija ili medicina, a drugo je hemija, u kojoj oko polovine nagrada ide biolozima. Već ste povećali svoje izglede za 50%.
Naravno, ovo ne znači da su Vam šanse za osvajanje Nobelove nagrade manje ako se bavite drugim naučnim disciplinama. Sreća je ipak najbitniji faktor!
Izvor:
- https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4383532/
- https://sweden.se/society/the-nobel-prize/
- https://metro.co.uk/2014/12/10/malala-yousafzai-becomes-the-youngest-person-ever-to-accept-a-nobel-peace-prize-4981799/amp/
- Gellman, M. (1962). Symmetries of Baryons and Mesons. Physical Review, 125(3): 1067
- Gellman, M. (1964). A schematic model of Baryons and Mesons. Physics Letters, 8(3): 214-215.
- Lowry, O. H. (1951). Rosebrough NJ, Farr AL & Randall RJ. Protein measurement with the Folin phenol reagent. J. Biol. Chemistry, 193: 265-275.
- Libby, W. F. (1955). Radiocarbon Dating. 2nd edition. University of Chicago Press
- Zuckerman, H. (1967). Sociology of Nobel Prizes. Scientific American, 217 (5): 25
- http://www.garfield.library.upenn.edu/papers/nobelpredicted.pdf
- http://www.garfield.library.upenn.edu/essays/V1p158y1962-73.pdf
- http://www.garfield.library.upenn.edu/essays/V1p069y1962-73.pdf
- https://www.eba250.com/nobel-prize-in-chemistry-2019-rewards-the-development-of-lithium-ion-batteries/
- https://www.redbubble.com/people/procrastitron/works/25523127-failed-experiment-42
- Garfield E. Would Mendel’s work have been ignored if the Science Citation Index was available 100 years ago? Essays of an Information Scientist, Vol:1, p.69-70, 1962-73. Reprinted from Current Contents, #2, January 14, 1970. Full text available at : http://www.garfield.library.upenn.edu/essays/V1p069y1962-73.pdf
- Jacob F. and Monod J. Genetic regulatory mechanisms in synthesis of proteins, Journal of Molecular Biology 3(3): 318& 1961.
- Monod J. Wyman J. Changeux JP. On nature of allosteric transitions – a plausible model.
- Journal of Molecular Biology 12(1):88 &, 1965
- 22. Garfield E. Citation indexing, historio-biography and the sociology of science.
- Proceedings of the third international congress of medical librarianship (Amsterdam: Excerpta Medica, p.187-204, 1970). Reprinted in Essays of an Information Scientist, Vol:1, p.158-174, 1962-73 and Current Contents, #6, April 14, 1971 http://www.garfield.library.upenn.edu/essays/V1p158y1962-73.pdf
- https://www.nationalgeographic.com/news/2017/10/nobel-prize-winners-laureates-charts-graphics-science/
- Lowry OH, Rosebrough NJ, Farr AL & Randall RJ. Protein measurement with the Folin phenol reagent. J. Biol. Chemistry, 193: 265-75, 1951.
